1. Traćimo svoj kancer ako u svojim žaljenjima ne čujemo nadom ispunjene „porođajne muke“ palog sveta.

Sva patnja je posledica Adamovog i Evinog pada u greh. Bog je svet potčinio ništavnosti zbog te neposlušnosti (Rimljanima poslanica 8:20). Tako da, u neku ruku, sva patnja jeste sud. Međutim, pošto je Hrist poneo naš sud, za nas koji verujemo patnja nije to. Za nas, žaljenja u bolesti postala su porođajne muke nove tvorevine. „Znamo, naime, da cela tvorevina Božija zajedno sa nama uzdiše i muči se do sada. I ne samo ona, nego i mi sami u sebi uzdišemo čekujući usinovljenje, iskupljenje svoga tela.“ (Rimljanima poslanica 8:22-23)

Kada je Bog svet potčinio ništavnosti, to je učinio „na nadu da će i sama tvorevina biti oslbođena ropstva i propadljivosti – za slobodu slave dece Božije.“ Prema tome, bolovi koje trpimo u bolesti imaju dvojako značenje. Oni označavaju da je greh strašan, ali označavaju i da dolazi veličanstvena sloboda. Protraćićemo svoj kancer ako u svojim jaucima ne čujemo porođajne muke nove tvorevine.

Porođajne muke znače da nešto predivno dolazi. To je ono što naša bolest označava. „Jer sadašnja naša laka nevolja ostvaruje nam prekomerno i neizmerno, večno izobilje slave.“ (Korinćanima poslanica druga 4:17) Nemojte pogrešno da protumačite svoje jauke. Nemojte propustiti svedočanstvo sopstvene bolesti raka.

2. Traćimo svoj kancer ako ne verujemo da je njega Bog stvorio.

Nije dovoljno reći da Bog samo koristi naš kancer, a da ga pritom ne stvara. Ono što Bog dozvoljava, dozvoljava iz određenog razloga, a taj razlog jeste on smislio. Ako Bog unapred vidi da se molekuli pretvarju u kancer, on to može ili da zaustavi, ili da ne zaustavi. Ako to ne učini, on ima neku svrhu.

Sotona je stvaran i uzokuje mnoga zadovoljstva i boli. Međutim, on nije iznad svega. Kada je on Jovu zadao bolest čireva (Knjiga o Jovu 2:7), Jov krajnju zaslugu za to pripisuje Bogu (Jov 2:10), a nadahnuti pisac se slaže: „Tešiše ga za sve zlo što beše Gospod pustio na nj” (Jov 42:11). Ako ne verujemo da je naš kancer osmislio Bog, protraćićemo ga.

3. Traćimo svoj kancer ako verujemo da je on prokletstvo a ne dar.

Jedan otac kome je dete preminulo upitao me je: „Da li hrišćanska porodica može biti prokleta?“ Mnogo stvari se bilo nagmilalo. Moj odgovor na to je ne, ali svakako može izgledati tako. Sotona pokušava da uništi neke od nas tako što nam daje bolje zdravlje i veće imanje, što može da uguši našu veru (Evanđelje po Mateju 13:22). Takođe, druge ljude pokušava da uništi umnožavajući njihov bol (Evanđelje po Luki 13:16).

Međutim, razlog zbog kojeg kažem da Božiji ljudi ne mogu biti prokleti je taj što im je Bog rekao: „Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja” (Brojevi 23:23). Još važnije, oni koji se uzdaju u Hrista ujedinjeni su sa njim, a u njemu nema osude (Rimljanima poslanica 8:1). Nema prokletstva. „Hristos nas je iskupio od kletve zakona time što je on postao kletva za nas” (Galatima poslanica 3:13). Hrist je uzeo kletvu naše osude i kletvu naših bolesti.

To znači da bolesti koje i dalje imamo nisu prokletstvo. One su od kaznenog puta do pakla preobražene u pročišćujući put do neba. Mi nismo prokleti. Koliko god da je to teško osetiti, verujemo da nam Bog ne zakida dobro. On čini dobro.

Jer je Gospod Bog sunce i štit,
Gospod daje blagodat i slavu;
onima koji hode u bezazlenosti
ne uskraćuje ni jednog dobra. (Psalmi 84:11)

4. Traćimo svoj kancer ako tražimo utehu u svojim šansama umesto u Bogu.

Božija zamisao u našoj bolesti nije da nas nauči da racionalno, ljudski računamo svoje šanse. Ne kao hrišćani. Neki broje svoja kola (procente preživljavanja) a neki svoje konje (neželjene efekte lečenja), a mi se uzdamo u ime Gospoda Boga svog (Psalmi 20:7). Božija zamisao je jasna iz Korinćanima poslanice druge 1:9: „Čak smo i sami u sebi došli do zaključka da moramo umreti, da se ne bismo uzdali u same sebe, nego u Boga koji vaskrsava mrtve”. Božiji cilj u našoj bolesti (među hiljadu drugih dobrih stvari) jeste da razori druge uzdanice naših srca da bismo se potpuno oslonili na njega.

5. Traćimo svoj kancer ako odbijamo da razmišljamo o smrti.

Svi ćemo mi umreti ako Isus odloži svoj povratak. Ludost je ne razmišljati o tome kako će to biti kada napustimo ovaj život i sretnemo se sa Bogom. U Knjizi propovednikovoj 7:2 piše: „Bolje je ići u kuću gde je žalost [na sahranu] nego gde je gozba, jer je onde kraj svakog čoveka, i ko je živ, slaže u srce svoje.” Kako možemo nešto slagati u srce svoje ako o tome i ne razmišljamo? Psalam 90:12 kaže: „Nauči nas tako brojati dane naše, da bismo stekli srce mudro.” Brojati svoje dane znači razmišljati o tome koliko ih je malo i da će im doći kraj. Kako ćemo steći mudro srce ako odbijam da o tome razmišljamo? Kakav gubitak je to, ako ne razmišljamo o smrti!

6. Traćimo svoj kancer ako mislimo da „pobediti“ rak znači preživeti umesto držati se Hrista.

Sotonska i Božija zamisao u našoj bolesti nisu iste. Sotonina zamisao jeste da uništi našu ljubav prema Hristu. Kancer ne pobeđuje ako umremo. Pobeđuje ako zatajimo u tome da volimo Hrista. Božija zamisao jeste da prestanemo da se hranimo hranom ovog sveta i da se sladimo Hristovom dovoljnošću. Ona treba da nam pomogne da kažemo i osećamo: „Sve smatram za štetu prema prevažnom poznanju Hrista Isusa, Gospoda svoga” (Filipljanima poslanica 3:8), i prema tome da znamo da je: „Hristos za mene život, a smrt dobitak” (Filipljanima 1:21).

7. Traćimo svoj kancer ako previše vremena provodimo u čitanju o kanceru, a nedovljno vremena u čitanju o Bogu

Nema ničeg lošeg u znanju o bolesti. Neznanje nije vrlina. Međutim, želja da znamo sve više i više o tome, a manjak žara da sve više upoznajemo Boga simptomi su nevere. Kancer ima za cilj da nas osvesti za stvarnost Boga. Ima za cilj da doda osećanje i snagu zapovesti: „Budimo razboriti i težimo revno za spoznanjem Gospoda” (Osija 6:3). Ima za cilj da nam da svest o tome šta znači Danilo 11:32: „Narod koji poznaje Boga svog ohrabriće se i izvršiće”. Ima za cilj da od nas napravi čvrste, neuništive hrastove: „Omileo mu je zakon Gospodnji i o zakonu Njegovom misli dan i noć! On je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme, i kome list ne vene: šta god radi, u svemu napreduje” (Psalmi 1:2-3). Kakvo li je to traćenje kancera ako danonoćno čitamo o kanceru a ne o Bogu.

8. Traćimo svoj kancer ako dopustimo da nas nagna u samoću umesto da produbi naše odnose sa ljudima, uz pokazivanje ljubavi.

Kada je Epafrodit Pavlu doneo darove od crkve u Filipima, Epafrodit se razboleo i skoro umro. Pavle piše Filipljanima: „Čeznuo je za svima vama i bilo mu je nelagodno što ste čuli da je oboleo” (Filpljanima poslanica 2:26-27). Kakva divna reakcija! Ne kaže da je njima bilo nelagodno što je on bolestan, već da je njemu bilo nelagodno kada su oni čuli da je bolestan. Takvo srce Bog želi da stvori kod ljudi sa kancerom: srce koje oseća duboku ljubav i brigu za ljude. Nemojte traćiti svoju bolest povlačeći se u sebe.

9. Traćimo svoj kancer ako tugujemo kao oni koji nemaju nade.

Pavle je tu rečenicu o žaljenju bez nade upotrebio govoreći o onima čiji su bližnji umrli: „Ne želimo, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su usnuli, da ne budete ožalošćeni kao ostali koji nemaju nade.” (Solunjanima poslanica prva 4:13). Kada neko umre, ljudi su ožalošćeni. Čak i kada vernik umre, dolazi do privremenog gubitka – gubitka tela, ovdašnjeg gubitka bližnjih, i gubitka zemaljske službe. Međutim, takva žalost je drugačija – ona je prožeta nadom. „Spremni smo da radije iziđemo iz tela i da se kod Gospoda nastanimo kao kod kuće” (Korinćanima poslanica druga 5:8). Nemojte traćiti svoju bolest kao oni koji nemaju takvu nadu.

10. Traćimo svoj kancer ako se prema grehu odnosimo lagodno kao i pre.

Da li su nam gresi koji nas opsedaju jednako privlačni sada kao i pre nego što smo oboleli? Kancer je zamišljen da uništi želju za grehom. Gordost, pohlepa, požuda, mržnja, neopraštanje, nestrpljivost, lenjost, odugovlačenje – sve su to neprijatelji koje kancer treba da napadne. Nemojte samo misliti o borbi protiv raka, već razmišljajte i o borbi sa rakom. Sve pomenute osobine gori su neprijatelji od raka. Nemojte traćiti silu raka da uništi te neprijatelje. Neka prisustvo večnosti učini da gresi vremena izgledaju onako beskorisno kao što jesu. „Jer kakvu korist ima čovek kad zadobije sav svet, a samoga sebe upropasti ili ošteti?” (Luka 9:25)

11. Traćimo svoj kancer ako zatajimo u tome da ga iskoristimo kao sredstvo za svedočenje o istini i slavi Hristovoj.

Hrišćani se nikada tamo gde jesu ne nalaze nekom božanskom slučajnošću. Postoje razlozi zašto se nalazimo tamo gde jesmo. Razmotrite šta je Isus rekao o bolnim, neplaniranim okolnostima: „A pre svega metnuće svoje ruke na vas i goniće vas, predavaće vas u sinagoge i u tamnice, odvodiće vas pred kraljeve i namesnike zbog moga imena; to će vam biti prilika da svedočite” (Evanđelje po Luki 21:12-13). Tako je i sa kancerom. To će vam biti prilika da svedočite. Hrist je bezgranično vredan. Eto sjajne prilike da pokažete da on vredi više od života. Nemojte je propustiti.

Zapamtite, niste ostavljeni sami. Imaćete pomoć koja vam je potrebna. „A Bog moj ispuniće svaku vašu potrebu po svom bogatstvu u slavi - u Hristu Isusu” (Filipljanima 4:19).